Skyrunning је изазов али и слобода.
Ко је Ана Чуфер?
Људи ме обично описују као планинског тркача из Словеније који радије трчи низбрдо. Не видим себе баш као спортисту, већ особу која не може да мирује и треба много да буде напољу. Тврдоглав сам и трудим се да будем што је могуће искренији. Не могу да поднесем издају. Осим што сам тркач, радим и мастер из географије. Веган сам и волим да кувам укусна јела. Осим тога, велики сам љубитељ кафе, музике, гледања филмова/емисија и дружења са пријатељима.
Шта вас тера да будете скируннер?
Мој циљ није да будем скируннер. Мој циљ је да будем напољу, да се брзо крећем по планинама, да будем срећан и да се забављам. А то доводи до тога да будете скируннер.
Шта за вас значи бити скируннер?
Као што сам рекао, не видим себе баш као спортисту (још). Али ако ме неко назове скируннером, то ме чини срећним јер то значи да и други виде моју страст и љубав према трчању по планинама. И тиме се надам да могу инспирисати друге жене да ми се придруже, радећи оно што воле.
Шта вас инспирише и мотивише да идете skyrunning и будите део skyrunning заједнице?
Skyrunning је изазов али и слобода. Волим да померам своје границе и осећам се слободно (поред врло објективне чињенице да је то најстрашнији спорт). Тхе skyrunning заједница је тако инспиративна. Дивим им се не само зато што су сјајни спортисти, већ највише зато што су тако скромни, дивни, сјајни и скромни људи.
Како се осећате пре, током и после трчања у планинама?
Није увек лако када покушавате да ускладите колеџ и да уђете у свој дан. Тако да нисам увек мотивисан, то је чињеница. Али када сам уморан и можда мало лењ и када ми је тешко трчати, помислим како ће то бити сјајно када изађем напоље! Током трчања осећам се слободним од свега. Није важно колико је моје трчање споро, лоше, тешко, брзо, лако – увек се осећам срећно када то радим. И зато радим то што радим. То је моја медитација. После трчања добијам ову супермоћ да се суочим са светом. Можда је то разлог због којег могу добро да се ускладим са својим студијама. Трчање ми даје моћ.
Далеко од стаза, реците нам нешто о свом послу?
Да ли сте увек радили овај посао или сте променили каријеру? Ја сам студент па поред тога успевам да радим само повремене послове. До сада сам имао много различитих послова. Био сам конобар, радио сам са компјутерима, у кухињи, чувао деце, у спортској радњи. Остала ми је још година факултета па се надам да ћу ускоро наћи посао везан за моју струку.
Да ли сте укључени у било који пројекат или посао који се односи на трчање?
Ја сам у Саломон и Суунто тиму.
Како за вас изгледа типична недеља тренинга?
Толико варира да је тешко рећи. Тренутно моја недеља изгледа овако: један тренинг снаге, два интервална тренинга и други опоравак између = 110 км.
Да ли обично идете на стазу/skyrunning сами или са другима?
Зависи. Али углавном сам јер је тешко ускладити време. Али викендом често имам друштво и то је најбоље!
Да ли више волите да трчите у тркама на небу или да креирате и водите сопствене авантуре трчања?
Заправо обоје. Волим да се тркам, али ако то радим пречесто, губи се шарм. Па између тога волим да имам авантуре трчања.
Да ли сте одувек били у форми и водили активан начин живота или је ово почело тек недавно?
Увек сам био на отвореном и трчао сам од детињства. Али никад нисам вежбао трчање. Ово ми је друга година тренирања са тренером. У почетку сам знао да сам добар, али нисам много тренирао. Плашио сам се да ако ово почнем да радим превише озбиљно, то више неће бити забавно, то више неће бити мој бег. Али онда сам дошао у Саломон тим и рекао сам да морам да пробам. Нисам знао да ћу се још више заљубити у трчање.
Да ли сте доживели неки тежак период у животу који бисте желели да поделите? Како су ова искуства утицала на ваш живот? Да ли вам је трчање помогло да пребродите периоде? Ако јесте, како?
Дијагностикована ми је ендометриоза пре 3 године и оперисана сам. Пре тога је било јако тешко јер сам имао огромне болове. После операције ми је требало годину дана да се поново осетим, јер сам у том периоду требало да будем на таблетама. У то време се нисам баш такмичио, само неке кратке трке. Било ми је теже јер ми трчање није помогло, једноставно није могло. Имао сам низак крвни притисак све време и био сам поспан. Трчање ме није пробудило па је било тешко то учинити. Али након тог периода када сам се поново осетио човеком и почео да трчим са много више енергије, било је толико ослобађајуће и тачно сам знао шта ми недостаје све ово време.
Када ствари крену на пут, шта мислите о томе да вас настави?
Зависи од проблема, али обично се подсећам да сам од почетка знао да неће увек бити лако и да си још увек напољу, у природи, радиш оно што волиш иако боли. Подсећам се да понекад морате да се осећате непријатно.
Да ли више волите да слушате музику док трчите или да слушате природу?
Ретко слушам музику док трчим, јер на много спорих трчања морам да разбистрим главу, на пример, због факултета и читавог учења и моје бесконачне листе обавеза. На тешким тренинзима не могу то да слушам. Али када слушам своју одличну плејлисту на спорим трчањима... па, она често измакне контроли и моје трчање еволуира у музички спот.
Које су ваше омиљене ски/траил трке?
Не могу одлучити. Има толико сјајних трка. Само неке од њих: Делициоус траил Доломити, Транспелмо скираце, УТВВ, Скираце Царниа, Доломитхс рун скираце.
Какви су вам планови за трку за 2021/2022?
Да се такмичим у светској серији Голден траил и да одрадим неколико мојих омиљених трка у својој земљи.
Које су трке на вашој листи?
Волео бих да једног дана будем део Маттерхорн ултракс, УТМБ и Тромсо скираце.
Да ли сте имали лоших или страшних тренутака skyrunning? Како сте се носили са њима?
Урадио сам. Најстрашнија је била последња трка коју сам имао пре операције, пре него што сам схватио шта није у реду са мном. Трка је била дуга 30 км и имао сам дијареју, вртоглавицу, умор, болео ме стомак итд. Био сам веома близу да одустанем од трке, али једноставно нисам могао јер је било на мом терену. Сви моји пријатељи су били тамо. Нисам хтео да одустанем. Било је поражавајуће јер нисам знао зашто се осећам овако лоше. Завршио сам своју трку јер су ме пријатељи оснажили поред стазе. Препознао сам свој бол и фокусирао се на своје јаке стране. Горњи део тела ми је умирао, ум ми је био ван контроле, али ноге су ми биле у реду. Па сам себи рекао: „Док не будеш могао да помериш ноге, доћи ћеш до те циљне линије и онда можеш да се одмараш колико год желиш.“
У чему је био ваш најбољи тренутак skyrunning и зашто?
Прошле године је то дефинитивно био мој покушај ФКТ-а уз највишу словеначку планину Триглав. Урадио сам то јер није било трка и то је била моја прва година тренирања са тренером. Желео сам да знам у каквој сам форми и такође је то био велики изазов. Триглав има савршен спуст за мене. Био сам мало тужан што нисам могао да идем брже на врху јер је било много људи и морао сам да будем посебно опрезан. Али генерално, било је то невероватно искуство и моји пријатељи су били тамо, тако да је то био веома диван дан за мене.
Који су ваши велики снови за будућност, у skyrunning а у животу?
Снови о мојој будућности су једноставни. Задовољан сам оним што радим, учим, растем, уживам у трчању и уживам у животу.
Наравно да желим да постанем бољи као спортиста и да имам своје личне пројекте и трке у којима желим да учествујем, али мој главни циљ је да волим оно што радим без обзира шта се дешава.
Који је ваш најбољи савет за друге скируннере?
То је савет који није користан само у skyrunning али и у животу уопште: „Бити негативан само отежава тешко путовање. Можда вам дају кактус, али не морате да седите на њему.”
Хвала Ана што си поделила своју причу са нама! Желимо ти све најбоље!
/Снежана Ђурић