Мушкарци су моћ и снага, жене су издржљивост
У вертикалним километрима и кратким стазама можемо да видимо разлику у перформансама између мушкараца и жена, али скоро да нема разлике у дугим и веома дугим ултра-стазама.
2019. године, огромна жена по имену Јасмин Парис, побеђује у трци за кичму у Енглеској и Шкотској, једном од најтежих ултраса широм света, за 83 сата.
У трци је учествовало 136 учесника, укључујући 125 мушкараца. Њен наступ је био заиста изванредан, а поврх тога је управо добила бебу коју је дојила на неким тркама!!!
Чини се да жене имају већи капацитет оксидације масти, па чак и фактори као што су већи капацитет патње - урођени капацитет да толеришу патњу порођаја - (Пулео & Милрои, 2010) и опрезније управљање темпом трке су неке од предложених варијабли .
Верује се да жене генерално теже ка вишем 'отпорном' профилу у поређењу са 'моћнијим' профилом мушкараца. А о томе постоји и наука. Дакле, имамо физиолошке и психолошке карактеристике.
Више о томе из угла Снежане Ђурић Снежане Ђурић можете прочитати у наставку...
Блог Снежане Ђурић, Arduua Фронтруннер.
Женско и трчање
Жене су се појавиле у улози тркача много касније од мушкараца. Ни до модерног доба нису се бавили трчањем тако близу као мушкарци.
Од њих се очекивало да рађају децу, што више деце, а по могућству једно за другим. Затим су имали задатак да их хране и науче основним вештинама преживљавања док их зрели мушкарци не одведу на даље усавршавање.
Бразде на стазама дужим од 400 метара за жене нису биле укључене у Олимпијске игре све до 1964. Без икаквих научних доказа, сматрало се да могу добити неку нејасну болест ако се превише напрежу.
Када се показало да су били веома успешни на такмичењима, њихов напредак је био толико брз да је први женски маратон одржан на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984.
Анатомски, жене су генерално у неповољнијем положају у односу на мушкарце. Нарочито у случају дугих полуга које се састоје од доњих екстремитета, али су физиолошки некако боље припремљене од мушкараца, посебно за трчање на веома дугим тркама. На пример, на ултрамаратонима. Жене, у поређењу са мушкарцима, имају већи проценат масног ткива сразмерно укупној телесној тежини, те стога имају веће резерве енергије и депоноване течности на које се могу ослонити. Мада, ова предност је евидентна у активностима које трају сатима, па и данима.
Женска атлетска достигнућа на ултрамаратонима најприближнија су достигнућа мушкараца. Како се дужина курса повећава, разлике међу половима у статистичком смислу постају мање приметне. Стога се може десити и да жена једног дана победи у мешовитој трци, пре свега због боље физиолошке ефикасности.
Жене су у неповољнијем положају јер имају релативно кратке бутине које су још више наглашене ширим боковима, чинећи карлицу ближе поду. Све ово утиче на скраћивање дужине степеница. Дужина корака је можда фактор који највише утиче на брзину трчања. Иако најбржи тркачи могу направити више корака у јединици времена од најспоријих тркача, њихови кораци могу бити и до 4 пута дужи.
Стомак мушкараца је углавном испуњен органима гастроинтестиналног тракта, који, између осталог, учествују у одржавању равнотеже интрацелуларне и ванћелијске течности у телу. Женин стомак такође садржи релативно велику материцу и репродуктивне органе који ограничавају запремину трбушне дупље.
То нису велике разлике, можда само 1 или 2 одсто, али утичу и на разлике између релативних спортских достигнућа оба пола. Овоме треба додати груди и ограничења због ужих груди и мањег капацитета плућа. Такође, мања стопала, што значи да је смањено деловање механизама погонске полуге, што додатно утиче на брзину трчања.
Међутим, како показује мушко трчање на дуге стазе, мале телесне димензије нису неопходан недостатак, а физиолошке разлике у корист жена како се време и дужина трке повећавају могу на крају довести до изједначавања полова када је у питању трчање на дуге стазе.
Чињенице из књиге "Анатомија трчања"
Писци: Јое Пулео, Патрицк Милрои
/Снежана Ђурић, Arduua Фронтруннер